Изложба радова насталих кроз сарадњу и размену информација између турских, грчких, српских и британских уметника који покушавају да остваре транслокалну солидарност на локалном нивоу, у нашем хипер-повезаном свету.
SEE IMAGES FROM THE PRIVATE VIEW
TransLocal Cooperation exhibition, Connect for Creativity from Furtherfield on Vimeo.
Откада је наш свет постао многоструко увезан, можемо истовремено боравити или кретати се по многоструким физичким и виртуелним просторима. Последица је да се, као појединци, све више поистовећујемо са већим бројем места или култура. Овај друштвени и културни аспект глобализације често се описује као “транслокалност”(translocality), што је ситуација у којој се догађаји, условљености и везе могу брзо преносити са једног на друго место.
Ова изложба, и радови изложени на њој, баве се питањем како се треба организовати да бисмо могли водити рачуна једни о другима, на даљину и без обзира на разлике између наших локалних заједница. Приказан је избор радова настaлих током боравака турских, грчких, српских и британских уметника на уметничким и технолошким резиденцијама, у креативним центрима какви су Радионица (ATÖLYE) у Турској, биос у Грчкој и Нова искра у Србији. Кроз ове уметничке радове, поставља се питање како можемо да подржавамо многоструке идентитете и креативне изразе кроз отварање према другима и успостављање нових веза ради јачања сарадње и ширења емпатије.
Уметничке радове одабрао је наш транслокални тим турских, грчких, српских и британских кустоса, специјално за ову изложбу која се ослања на читав низ различитих медија и технологија, од виртуелне реалности и тродимензионалног штампања, па све до пробиотичке ферментације и етнографских докумената. Уметници визуелно приказују потешкоће и проблеме народа, култура и идеја расељених у простору и времену, постављајући питања о томе како их можемо преиспитати и поново вредновати ради веће транслокалне солидарности и боље размене информација у свету који се убрзано мења.
Остављајући по страни границе између овде и сада, тамо и онда, обухватајући на истом месту поплаве и расељавања у Хасан-Кејфу у Турској и избацивање грађана из станова у у Београду, у Србији, уметници користе ову прилику да проуче и испитују ефекте глобализације на поједине земље, али и да истакну као најважније питање шта треба учинити да би се сазнања о тим локалним бригама проширила изван оквира тих заједница, како да се на њих одговори и успоставе везе неспутане границама и различитим културама.
Реч је о 18-месечном пројекту који води Британски савет, у сарадњи са Атолие и Универзитетом Абдуллах Гул у Турској, те организацијама биос у Грчкој и Нова искра у Србији. Пројекат је део програма интеркултуралног дијалога који води Институт Јунус Емре, а суфинансирају га Европска унија и Република Турска. Пројекат има за циљ формирање мреже креативних центара широм Европе, са циљем подстицања креативног истраживања и сарадње који ће допринети изградњи кохезивнијег, отворенијег и боље повезаног цивилног друштва.
Програм уметничких и технолошких резиденцијалних боравака уметника из Грчке, Србије, Турске и Велике Британије у фокусу има искуство интеркултуралне сарадње. ,,Повежи се ради креативности“ је програм који је истовремено реализиован у Атини, Београду и Истанбулу кроз симултане боравке уметника у сваком од ових градова, који су били домаћини за укупно 12 учесника. Учесници су током свеобухватног шестонедељног програма откривали како умрежене културе могу допринети јачој повезаности ради успешнијег суочавања са неизвесностима и променама које доноси савремени живот.
Уметничка дела представљена су у галерији ,,Фердерфилд“, у срцу парка Финсбури. Финсбури Парк је урбани зелени простор који сваке недеље користи око 55.000 људи, а налази се у кварту који стоји на граници три лондонска округа. За тај кварт кажу да је “супер-разноврстан”, јер се у њему говори око 200 језика који припадају великим имигрантским заједницама. У овом делу града лоциране су највеће турске и грчке заједнице у Енглеској, а повезан је и са највећом српском заједницом у Енглеској, настањеном у западном Лондону.
„Отворене новине“ (Не можете избацити покрет) Теа Продромидиса (Theo Prodromidis) – у сарадњи са Teoдоросом Кариотисом, Тоњом Катерини, Статисом Митропулосом, Немањом Пантовићем и Аном Виленицом – Açık Gazete (Отворене новине)
Ова студија, која се бави процесима који доводе до све чешће појаве избацивања људи из станова у Србији, повезује се са грчким контекстом у коме законски и правни оквир за заштиту првобитних станара „истиче“ у априлу 2020. године. Ово колективно дело, створено уз помоћ штампача, служи и делује као средство информисања о борбама које се воде у контексту све веће глобалне стамбене кризе.
Download and distribute your own copies now
Пробиотички ритуали (Probiotic Rituals) – Јоана Ман
Градови су сложени екосистеми и људско присуство у њима зависи од слојевитих односа пажње која им се посвећује. Пробиотички ритуали (Probiotic Rituals) теже стварању нових обичаја за живот људи у граду, који обухвата много више од самих односа међу људима. Скалирани микроби, интерфејс проширене реалности, вебстранице и низ других ритуала, изједначавају људског посматрача са зујањем биосфере и показују зависност заједнице од микроскопског живота. Ритуали и слике живота међу разним врстама развијају процесе за побољшање суживота у коме се обраћа пажња и на оне ситније учеснике градског живота.
Самостално стварање (Kendikendiniyetiştirme): Yağmur Uyanık – „Формирање слојева постојања са“ (Selfmaking: Layers of Becoming With)
Скулптура од пешчара, настала уз помоћ 3Д штампача, хибридног је карактера, створена спајањем дигиталних модела две “оригиналне” скулптуре у Британском музеју (British Museum): скулптуре Александра Македонског трећег (познатог као Александар Велики); и старо-грчког Перикла. “Самостално стварање” комбинује звук и скулптуру, показујући како стварање, преношење и чување културног знања почива на географским контекстима, обрасцима одлазака и останка без домовине расељавања и апатридије. Пројект приказује како се индивидуалне приче и колективно сећање обликују кроз културно власништво, културну валуту и кроз симболичка значења која су им својствена.
Ток свести – Пећине Хасанкеифа – Еми Бакарак (Emmy Bacharach), 2019.
У форми искуства виртуелне стварности, овај рад скреће пажњу на локални и транслокални значај Хасанкеифа, древног града који се налази на југу Турске, а угрожен је пројектом Бране Илису (Ilisu Barajı), која прети да подигне водостај реке Диџле и поплави овај град. Хасанкејф је представљен уз коришћење фотограметрије и визуелног материјала сакупљеног са терена, пружајући људима јединствено окружење пећина, а већина ових пећина биће временом поплављена. Публика зна шта ће вода донети, и да ће пећине полако бити потопљене – искуство које је одјекнуло траумом расељеног локалног становништва.
Уклесано у камену – Тамара Каметани
„Право да будеш заборављен“ као део ГДПР-а (Опште уредбе Европске Уније о заштити података), указује на уклањање негативних информација са интернетских листа за претрагу у одређеним дискутабилним ситуацијама. ”Уклесано у камену” (Set In Stone) представља поетичну медитацију о утицају материјала на разлчичите аспекте транслокалних култура који су често нематеријалне природе. Док на мрежама букте полемике у вези легитимног коришћења, злоупотреба приватности и слободе говора, овај рад користи фразе о животу чињеница руком уклесаних у атински мермер, изазивајући историјске рефлексије или урезивање резултата ових акција у памћење, на мрежи и изван ње.
”Четири станице до Куртулуса” (Four stops to Kurtuluş) – Георгиос Макас (Georgios Makkas)
Овај вишеканални видео бави се округом Куртулуш, који је кроз историју био познат као „Мала Атина“ (на турском – Küçük Atina) због својих више од 20.000 становника грчког порекла. Данас је ово космополитско насеље дом турске, грчке, арменске, курдске и јеврејске заједнице, док његов историјски грчки утицај и број становника и даље опадају. Фокусиран на интервјуе са Грцима који живе у региону, Макасов рад покушава да сачува сећање на „Стари Куртулуш“ (“Еski Kurtuluş”) чиме користи прилику да документује нешто што ће ускоро заувек нестати.
Рут Катлоу (Ruth Catlow), Лина Џуверовић, Диана Георгију, Хума Кабакчи.
Фердерфилд (Furtherfield)
Фердерфилд је најстарији центар за уметност и технологију у Лондону, давно основан и дубоко укорењен. Са више од 20 година искуства, преко 50 реалиѕованих изложби и више од 100 међународних партнерстава, развили смо експертизу у алтернативним системима организације и здруженог стварања. Наш рад су представили ББЦ (BBC), Гардијан (Guardian), Нови научник (New Scientist), Wired, the Art Newspaper и Hyperallergic. Истакнута на мапи подземне железнице на станици Пикадили (Piccadilly Underground line) поред главних знаменитости као што је Бакингемска палата (Buckingham Palace), галерија Фердерфилд налази се у власништву локалне управе Харингеј што је локална власт са највећом неједнакошћу у дохотку у Британији. Покушавамо да произведемо дела која људима дају осећај заједничког власништва над њиховим животима и местима у којима бораве.
https://www.furtherfield.org/
Британски савет
Британски савет је британска међународна институција која се бави британским културним односима и могућностима у области образовања. Радимо са више од 100 земаља у домену уметности и културе, енглеског језика, образовања и цивилног друштва. Прошле године директно смо стигли до више од 65 милиона људи. Ако укључимо и онлајн публикације, стижемо до 731 милиона људи. Ми дајемо позитиван допринос земљама са којима радимо отварањем могућности, успостављањем веза, стварањем атмосфере поверења и утицањем на промене у начину живота. Основана 1934. године, наша институција је јавна и добротворна организација из Велике Британије створена путем краљевског едикта. Од владе Велике Британије добијамо грант који представља 15 процената нашег основног фонда.
https://www.britishcouncil.org.tr
ATÖLYE is a 21st-century creative organization with an award-winning Strategic Design Studio that is nested within a creative hub. A is a member of the European Creative Hubs Network and is represented in the Steering Committee. ATÖLYE is also part of the kyu Collective, a collective of strategically curated creative businesses whose purpose is to be a source of creativity which propels economies and societies forward. ATÖLYE’s work encompasses all facets of creative consulting including strategy, design, architecture, and technology. It provides these services through a unique modern network of practitioners. https://atolye.io/en/home/
БИОС
БИОС је центар савремене уметности и умрежених медија у Атини. БИОС је флексибилно мултифункционално подручје које обухвата два простора за музику уживо, четири бара, простор за позориште/перформанс, простор за пробе, канцеларију за графички дизајн, биоскоп и просторе за уметничћке инсталације.
https://www.bios.gr/
НОВА ИСКРА
Нова Искра има пионирску улогу међу креативним хабовима на Балкану. Нова Искра је настала на идеји стварања конкретних веза између креативних индустрија, технологије и људи како би се подржало критичко размишљање, неговале идеје и подржале дизајнерске организације уз развијање пословања оријентисаног ка будућности. Док стреми ка будућности, Нова Искра не губи из вида потребе стварности, која је у стању непрестане промене. https://novaiskra.com/en/
УНИВЕРЗИТЕТ АБДУЛЛАХ ГУЛ
Прве кораке ка оснивању Универзитета Абдуллах Гул предузели су 2007.године Општинско веће града Кајсери и значајни појединци у граду. Циљ је био подићи образовни профил у Кајсерију у складу са властитом визијом развоја града. Универзитет, прихватајући ту част, добио је име по 11. Председнику Републике Турске Абдулаху Гулу. Овај универзитет настоји да се уврсти међу високо-квалитетне елитне универзите у Турској не заостајући у надметању са другим међународним институцијама. То је први државни универзитет у Турској подржан од стране фондације. Званично је основан 21. јула 2010. године. Универзитет Абдуллах Гул (AGÜ) примио је своје прве студенте у академској 2013 – 2014. години. Универзитет је лоциран на тлу где се налазио први турски индустријски комплекс и сада је на путу да се претвори у образовну институцију историјског значаја.
http://www.agu.edu.tr/
CFCU- ЦЕНТРАЛНА ЈЕДИНИЦА ЗА ФИНАНСИЈЕ И УГОВОРЕ.
Након прихватања Турске као земље кандидата на Самиту Савета Европе у Хелсинкију, 10. и 11. децембра 1999. године., промењен је Главни оквир за финансијску сарадњу Турске и ЕУ, Финансијска подршка ЕУ усмерена је на пред-приступне циљеве и коначно пуноправно чланство. Ова промена навела је Турску да оснује систем за финансирање уговора о активностима успостављања „Децентрализованог система примене“ (MOUS). Као извршна агенција, Централна јединица за финансије и уговоре одговорна је за укупни буџет, тендере, уговоре, плаћања, рачуноводство и питања финансијског извештавања за пружање свих услуга, материјала, послова и грантова у контексту програма финансираних од Европске Уније (ЕУ). Под одговорношћу лица надлежног за одобравање програма (СОП), Централна јединица за финансије и уговоре, осигурава да се поштују правила, прописи и процедуре ЕУ везане за тендере и да функционише одговарајући систем извештавања. Централна јединица за финансије и уговоре повезана је са Под-секретаријатом за трезор, који је административно одговоран за финансијско управљање програмима које финансира ЕУ.
https://www.cfcu.gov.tr/
ИНСТИТУЦИЈА ЈУНУС ЕМРЕ
Фондација Јунус Емре је јавна организација која је основана са циљем да доприноси повећању културне размене и промовише пријатељство између Турске и других земаља, да стави на располагање релевантне документа у свету, да промовише Турску, турски језик, историју, културу и уметност, да пружа услуге и обавештења људима у иностранству у вези са турским језиком, културом и уметносшћу који желе да студирају у иностранству, у Турској. Институт Јунус Емре као институција повезана са фондацијом, поред наставка рада на достизању циљева овог закона за подучавање турског језика у културним центрима основаним у иностранству, спроводи културне и уметничке активности на промоцији наше земље и подржава научна истраживања.
https://www.yee.org.tr/en
ИНТЕРКУЛТУРАЛНИ ДИЈАЛОГ
Програмом Интеркултурални дијалог измећу ЕУ и Турске, управља институција Јунус Емре, која промовише културни дијалог између ЕУ и Турске, окупљајући различите институције различитог културног профила у контексту пружања финансијске подршке уметности и култури.
https://icd.yee.org.tr/
Еми Бакарак (Emmy Bacharach) је просторни практичар, аудио-визуелна уметница и ДЈ која ради на пресеку архитектуре, звука, филма и имерзивних технологија. Рад уметнице истражује друштвене, политичке и просторне могућности усвајања дигиталних технологија. Еми је завршила постдипломски програм на aрхитектури, на Универзитету Кембриџ (University of Cambridge), касније је завршила магистарски програм на Краљевском колеџу уметности, где почиње да се бави покретним сликама, звуцима, имерзивним (свепрожимајућим) технологијама. Њена инсталација “Proxy Architecture (Прокси Архитектура)”, приказана је у оквиру Волуметријске екологије у Дигиталним студијама Goldsmiths – Инсталацијски радови на изложби у окружењу, телима и световима за размишљање уронио је публику у виртуални свет, плутајући град дигиталних делова Истанбула, спекулирајући о колективном потенцијалу виртуалног простора. Истраживачки пројекат „Сонична урбанизација у Детроиту: Технологија у смислу просторног покрета“ говори о утицају урбаног простора на музичку суб-културу расправљајући о техно’-продукцији и звучној колективности за просторну агенцију у контексту постиндустријске урбане ситуације у Детроиту. Суоснивач је компаније ,,Xcessive Aesthetics,,То је интердисциплинарни дизајнерски колектив, који истражује проширену стварност у изграђеном окружењу
https://www.rca.ac.uk/students/emmy-bacharach/
Рут Катлоу (Ruth Catlow), је оснивач и уметничка директорка Мorefield-а. Она је успешни стручњак који се бави ослобађањем мрежних култура, пракси и поезије. Сајт је организовао више од 60 изложби дигиталних уметности око алтернативних економија и заједничких тема. Ауторка је бројних публикација о уметности, технологији и друштвеним променама, а била је главни говорник и уредник међународно признатих Blockchain – Уметници који размишљају. Освојила је награду Центар за креативну економију Европе ‘NICE’, blockchain и арт лабораторија серије DAOWO, 2019. године од стране Ben Vickers (Serpantin) и Goethe-Institut. Она је директорка DECAL-а – Децентрализоване уметничка лабораторија, која развија међуиндустријска партнерства за нове економске моделе уметности.
Др Лина Џуверовић, је кустос и предавач у области уметничке политике и менаџмента на Лондонском универзитету – Колеџ Биркбек. Њено истраживање фокусира се на начине на које би област савремене уметности могла да постане центар солидарности и да доприноси учвршћивању заједница. Лина је претходно предавала на Универзитету Рединг, на Институту за савремену уметност (ИЗК), у ТУ у Грацу, у Аустрији, била је метнички директор Фондације „ Калверт 22,“ као и и оснивач и директорка агенције “ Електра“ са седиштем у Лондону. Радила је на пословима кустоса у ICA (Institute for Contemporary Art) и у Центру Лукс, у Лондону, као и на бијеналу Моментум у Норвешкој. 2006.године,била је сарадник кустошког програма „Десибел“, под покровитељством Уметничког савета Енглеске (Arts Council, England).
Диана Георгију (Diana Georgiou), писац и кустос која живи у Лондону. У свом кустошком раду користи различите, феминистичке и антиколонијалне праксе и теорије како би створила подручја сусрета која могу унапредити дијалог, експериментирање и сарадњу унутар и изван институционалних параметара. Најновији заједнички пројекат Eco Futures (Лондон, 2019), фокусирао се на ефекте еколошких питања нација, раса и сексуалности и укључивао је 10 партнерских организација уз учешће више од 70 уметника, теоретичара и активиста. Међу одабраним пројектима били су; видео уметничка изложба Земље у транзицији, Изложба : Хормони на раскрсницама науке и уметности (Лондон, Lincoln, Барцелона, Болоња, 2017-18); Deep Trash (Дубоко смеће), Уметнички програм уживо (Лондон, 2017-18); The Showroom, ICA, Space Studios ve Raven Row (Лондон, 2015); двонедељни програм ,,Now You Can Go, (Сада можеш да идеш) који је општеприхваћен као феминистичка мисао, уметност и активизам. Диана је докторирала јвизуалну културу на Goldsmiths-у, Универзитет у Лондону. На иновативан начин описује однос између феминистичке психоаналитичке теорије, уметничког писања и субјективности.
Хума Кабакчи (Huma Kabakcı) (рођена 1990.године, у Лондону) Колекционар друге генерације која живи и ради између Лондона и Истанбула, Независни је кустос и оснивач – директор Отвореног простора (Open Space). Хума Кабакчи, дипломирала је на курсу рекламе и маркетинг на Колеџу за комуникације у Лондону и магистрирала је Савремене уметности на Краљевском колеџу уметности. Радила је у Енглеској и Турској у разним галеријама, музејима и акцијским кућама укључујући Одељење за продају дела савремене уметности „Sotheby“ (у Лондону), Галерија Албион (у Лондону) и Музеј Пера (у Истанбулу). Хума Кабакчи, посебно се занима турско-блискоисточном савременом уметношћу и савременом уметношћу која се приказује у Лондону. Њена кустошка истраживања и аналазе се често односе на дијаспору, попут миграција, културног идентитета, интер-културалног дијалога и сећања. Доприносила је изради публикација као што су Border_less, FAD Magazine, Guggenheim Blog, IAN (Istanbul Art News) и SYRUP Magazine. Хума Кабакчи, је завршила кустошки курс на Liverpool Bienalе у Ливерпулу 2018. године. Најновији пројекат зове се ,,Додир понуде“, (Лондон), организован је од стране Open Space, где је кустос Инес Нето дос Сантос (Inês Neto dos Santos).
Тамара Каметани (Tamara Kametani), је словачка уметница из Лондона. Рођена је у Словачкој, али ради у различитим окружењима, укључујући и рад на инсталацијама, видео, фотографију и скулптуру. Кључна питања у њеном раду су односи између власти, надзора, приватности и приступа информацијама. Посебно је занима улога коју технологија игра у изградњи савремених и историјских наратива и нова искуства која она пружа. 2017. године магистрирала је из Праксе савремене уметности на Краљевском факултету уметности. Тамара Каметани је учествовала у већем броју уметничких резиденција и излагала на међународном нивоу. Међу најновијим комисијама и изложбама налази се: Swayze ефекат (Swayze effect), AGORAMA, Лондон (Лондон) (2019) кустос Platform Southwark; 404- Отпор у дигиталном добу (404-Resistance in the Digital Age) , RAGE Collective, CFCCA, Manchester (2019); За сада (For the Time Being) Галерија Уметника Фотографије, Лондон (2019). Кустос је CCA Краљевске колеџ за уметност; Дигитална дијаспора, Студио 44, Стокхолм (2019);Summer Show, Florence Trust, Londra (2018) ve Triennial of Photography, Hamburg(2018).
https://www.tamarakametani.com/
Георгиос Маккас (Georgios Makkas)
Рођен је у Атини 1977. године. Од раног детињства веома су га интересовале професије везане за Документарну фотографству. Тај студиј је завршио у Њупорту, у Енглеској. Освојио је низ признања и прво место, награду ,,Observer Hodge Award”, zahvaqujući свом радu o становништву руралне Албаније. Маккас je у 2010. години, bio уметник-резидент у Познану, где је учетвовао на резиденцијалном програму „СЕТСЕ“ на Пољској Академији ликовних уметности. Његов рад је изложен у Националној галерији портрета у Лондону, на Атинском фотографском фестивалу, Med-photo Festivalnу Ретимну, Foto Noviembre, Валенциа, Фотографиа Еуропеа у Регио Емилиа, (Le Vocidell’Inchiesta) у Порденонеу, ДУМБО АртФестивал у Њујорку и на Истанбулском бијеналу дизајна и такође је организован у сталној колекцији Музеја фотографије у Солуну. Макас, се бавио чувањем сећања кроз објектив. Ова његова апликација фотографисањa портрета, слушање причa и снимање прича људи, документовање несталог лица градова. За више информација: https://www.gmakkas.com/about/index
Јоана Ман (Ioana Man), је мултидисциплинарни дизајнер са архитектуром, сценографијом и критичком праксом. Њен приступ омогућава нове сусрете између областима архитектуре, науке и ритуала како би се обликовало, пронашло и редизајнирало алтернативно опредељење будућности. Тренутно је тежиште на дугорочном пројекту чији је циљ приближити архитекте микроскопској скали и научницима који је користе. Њен рад је откупљен од стране Отворене платформе у колекцији Wellcome, изложеној у Лондонском архитектонском удружењу. www.ioanaman.com
www.probiotic-rituals.com
Тео Продромидис (Theo Prodromidis), је визуелни уметник и филмски режисер који живи у Атини. Његови радови су излагани у галеријама, музејима и фестивалима као што су Галерија Нова, тање концепта, прво и пето Солунско Бијенале, Четврто Атинско Бијенале, WerkleitzZentrum Für Medienkunst и Haus Der Kulturen Der Welt. Од 2017. Године добровољно је радио на Одељењу за историју и филозофију Националног и Каподистријског Универзитету у Атини као извођач у оквиру програма Промена ризика и волантирао је у Отвореној школи „Имигранти Пиреја“. Члан је Института за радикалну имагинацију и члан Савета мреже школа солидарности. Тренутно је члан 2019-2020 -Artworks, Програм за стипендије уметничке Фондације Stavros Niarchos.
www.theoprodromidis.info
Јагмур Ујаник (Yağmur Uyanık) је турска уметница која живи у Сан Франциску и бави се областима архитектуре, нових медија и музике. Својим радовима, ова уметница истражује понављања, процесе и нематеријалне ствари стварајући медије за премештање помоћу светлости, звука и простим ширењем дигиталних медија у физичко искуство. Јагмур Ујаник је магистрирала уметност и технологију на Институту за уметност у Сан Франциску као прималац Фулбрајтове стипендије. Рад уметнице је приказан у институцијама као што су Ars Electronica, Sonar D+, Signal Light Festival, MUTEK, Exploratorium, Академија наука, у Калифорнији и у Галерији „ Diego Rivera“.
https://yagmuruyanik.com
Ова публикација произведена је уз финансијску подршку Европске уније. За њену садржину одговоран је искључиво Европски савет, па изнети ставови не морају да се поклапају са ставовима Европске уније.
Furtherfield Gallery at the McKenzie Pavilion is located in the middle of Finsbury Park in North London, across the children’s playground from the cafe, next to the boating pond. Accessible between the gates near Finsbury Park Station and Manor House Station.
Furtherfield content is published
